Kroz zanimljive anegdote iz sveta nauke učenici lakše razumeju i pamte naučnike i njihova otkrića, ali i razvijaju interesovanje za nauku.
Najpoznatiji naučnici i interesantne priče o njima
Džordž Stoks (1819–1903)
Džordž Stoks, engleski fizičar, matematičar i inženjer, otkrio je zakon kretanja tela kroz viskoznu tečnost i dokazao talasnu teoriju tečnosti.
Džordž Stoks je na Kembridžu predavao teorijsku fiziku, a ispit kod njega bio je veoma težak. Obično je davao deset zadataka, a studenti su birali koji će rešiti. Neke od zadataka nije bilo moguće rešiti, a Stoks je time želeo da proveri da li student zna zašto je zadatak nerešiv. Jedan od zadataka bio je da se nađe raspodela brzina molekula u gasovima. U to vreme smatralo se da su ove brzine jednake i jako se iznenadio kada je student Maksvel rešio zadatak. Rešenje ovog zadatka danas je poznato kao Maksvelov zakon raspodele brzina molekula u gasovima.
Pjer Simon Laplas (1749–1827)
Pjer Simon Laplas, francuski astronom, fizičar i matematičar, dokazao je nepromenljivost srednjih daljina planeta od Sunca. Postavio je teoriju plime i oseke i uveo novi metrički sistem mera. Jedan je od osnivača teorije verovatnoće.
Na izborima za sekretara sekcije matematičara Francuske akademije učestvovao je i Laplas. Kandidati su bili Furije i Bio. Svi su bili zainteresovani za koga će glasati Laplas, a on ih je iznenadio svojom dosetljivošću. Uzeo je dva glasačka listića, ispunio ih, stavio u šešir, pred svima izvukao jedan i stavio ga u glasačku kutiju, izjavivši: „Neka moj glas opredeli ovaj slučaj.” Jedan od njegovih suseda nasmejao se jer je slučajno video da je Laplas na oba listića napisao Furijevo ime.
Omiljeni naučnik među učenicima i nobelovac
Albert Ajnštajn (1879–1955)
Albert Ajnštajn, nemački teorijski fizičar, tvorac je teorije relativnosti. Objasnio je postojanje molekula. Za objašnjenje fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine. Hemijski element sa rednim brojem 99 nosi po njemu naziv ajnštajnijum.
Jednom je Ajnštajn nagovorio svog vozača da održi predavanje umesto njega. Vozač, koji je predavanje znao napamet jer ga je slušao više puta, učinio je to bez greške. Kada je trebalo da odgovori na postavljeno pitanje nakon predavanja, vozač se odlično snašao i rekao: „Na tako lako pitanje može da odgovori i moj vozač”, pokazavši na Ajnštajna. Ajnštajn je to i potvrdio, na opšte čuđenje i divljenje.
Još nobelovaca
Vilhem Konrad Rendgen (1845–1923)
Nemački filozof Rendgen otkrio je zrake elektromegnetne prirode. Za njihovo otkriće i proučavanje njihovih osobina dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1901. godine. Po njemu se zove hemijski element sa rednim brojem 111, rendgenijum.
Jednom je Rendgen primio pismo u kojem ga pošiljalac moli da mu pošalje nekoliko rendgenskih zraka sa uputstvom za upotrebu. Naglasio je da u grudnom košu ima neizvađen revolverski metak, a da zbog nedostatka vremena ne može da poseti Rendgena. Rendgen, poznat po svojoj duhovitosti, odgovorio je: „Nažalost, trenutno ne raspolažem iks zracima. Osim toga, transportovanje zraka je vrlo složeno. Budimo praktični: pošaljite Vi meni Vaš grudni koš.”
Ernest Raderford (1871–1937)
Novozelandski fizičar Raderford proučavao je strukturu atoma. Za istraživanje transformacije hemijskih elemenata dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1908. godine. Hemijski element sa rednim brojem 104 je nazvan u njegovu čast raderfordijum.
Raderford je u svom radu malo koristio matematiku i formule, ali je nepogrešivo vladao eksperimentom. Jednom prilikom, pokušavajući da izvede formulu, zbunio se i jednostavno napisao rezultat, rekavši: „Ako se izvede pravilno, to će se dobiti.”
Svi znaju za Njutna i jabuku – ali znate li ovo?
Isak Njutn (1643–1727)
Isak Njutn, engleski fizičar, matematičar i astronom, postavio je zakon gravitacije i osnovne zakone mehanike. Tvorac je diferencijalnog i integralnog računa. Po njemu nosi naziv jedinica za jačinu sile.
Za zasluge u nauci Isak Njutn je dobio titulu lorda. Punih dvadeset šest godina prisustvovao je sednicama u Domu lordova, ali nije učestvovao u diskusijama. Kada je jednom prilikom zatražio reč, prisutni su se prilično iznenadili. Svečano im se obratio: „Gospodo, ako nemate ništa protiv, zamolio bih vas da se zatvori prozor. Vrlo je hladno, a ja se bojim prehlade.”
Geograf među fizičarima i matematičarima
Aleksandar Humbolt (1769–1859)
Aleksandar Humbolt, nemački prirodnjak, geograf i astronom, istraživao je magnetizam na Zemlji i rasprostranjenost biljaka u zavisnosti od klime. Osnivač je moderne geografije.
Humbolt je, dok je tragao za izvorom reke Orinoko, bio gost jednog amazonskog plemena. U znak prijateljstva od poglavice je na poklon dobio papagaja koji govori. Humbolt je zapazio da se reči koje je izgovarao papagaj razlikuju od reči jezika kojim su govorili ljudi ovog plemena. Saznao je da je papagaj ratni plen i poslednji „govornik” jezikom plemena uništenog u ratu. Zapisujući reči koje je čuo od papagaja, Humbolt je spasao od zaborava deo kulture plemena Majpure.
Tekst piše: Milica Stojanov
Milica Stojanov
Profesorka matematike u Školi MaRS
