Trema kod učenika pred malu maturu – zašto se javlja i kako se izboriti sa njom?
Zamuckivanje, drhtav glas, bledilo lica, drhtavica, preznojavanje, konfuzija, sve su to simptomi treme. Trema se često javlja kod učenika i čini njihove rezultate u školi lošijim. Najčešća je kod učenika koji polažu malu maturu. To je njihov prvi veliki ispit. Šta je zapravo trema, zašto se javlja i kako se izboriti sa njom?
Trema je vrsta straha koji je vezan za buduću radnju za koju procenjujemo da nismo dovoljno spremni ili da prevazilazi naše sposobnosti. Najčešće se oseća u situacijama javnog izlaganja, ali je često vezana za mnoge druge situacije kao što su ljubavni sastanci, sportska takmičenja, obraćanje profesoru…
Kako se izboriti sa tremom?
• Dobro se pripremi kako bi bio što sigurniji u svoje znanje. Ukoliko je u pitanju izlaganje pred grupom, uvežbavaj ga. Zamišljanjem provedi sebe kroz situaciju kako bi bio spreman na sve njene ishode.
• Pre samog početka izlaganja ili odgovaranja, probaj da razmišljaš o nečemu drugom. Radi nešto što te opušta i umiri sebe pozitivnim mislima.
• Prilikom samog izlaganja fokusiraj se na ono što radiš i pričaš, a što manje misli o onima koji slušaju i gledaju.
• Ako je u pitanju test, pažljivo pročitaj sva pitanja pre nego što počneš da odgovaraš. Kreni od zadataka koje najbolje znaš kako bi stekao sigurnost i smanjio tremu. Ako zapneš na nekom pitanju, preskoči ga i vrati se kasnije. Na kraju odvoj nekoliko minuta da proveriš svoje odgovore.
Većina đaka ima tremu, ali se ona često ne primećuje. Ipak, i ako se desi da je trema kod učenika pred malu maturu primetna, treba imati na umu da je to sasvim prirodno. Lakše ćemo preći preko toga, kao i drugi, ako joj ne pridamo veliki značaj. Ukoliko na ovakva iskustva gledamo sa vedrije strane, ona će izgubiti na svojoj težini.
Misli kao što su: „ispašću smešan”, „potpuno ću zablokirati”, „osramotiću se”, dodatno opterećuju i čine situaciju gorom nego što ona stvarno jeste. Ovakve misli treba zameniti onim realnijim i optimističnijim.
Umesto: „Ništa ne znam” – „Učio sam i obnavljao, znam veći deo gradiva”
Umesto: „Obrukaću se” – „Nije strašno ako ne znam odgovor”
Zapitaj se koliko je situacija zapravo strašna i šta je najgore što možeš da očekuješ, jer u većini slučajeva trema ne odgovara stvarnoj težini situacije.
Neuspeh ili loše iskustvo ne treba da te obeshrabri, svi imamo strahove i grešimo. Ako misliš da ne možeš sam da savladaš tremu, potraži pomoć od psihologa u školi. Srećno! 🍀
Tekst piše:
Milica Stojanov
Milica Stojanov je profesorka matematike, diplomirala na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru Statistika, aktuarska i finansijska matematika. U radu sa decom ističe se strpljenjem, jasnoćom u objašnjavanju i spremnošću da se prilagodi različitim stilovima učenja.
