Inicijalni testovi za učenike: šta su, čemu služe i zašto se rade na početku školske godine?
Početak školske godine ne znači samo povratak u klupe i upoznavanje sa novim gradivom. Za nastavnika je to i trenutak kada treba da utvrdi sa kakvim znanjem učenici ulaze u novi razred.
Upravo tome služi inicijalno procenjivanje. Iako ga učenici i roditelji najčešće nazivaju „inicijalnim testom”, njegova svrha se značajno razlikuje od klasičnog kontrolnog ili pismenog zadatka. Cilj nije da učenik dobije ocenu, već da nastavnik dobije što realniju sliku o njegovom prethodnom znanju i na osnovu nje planira dalji rad.
Zbog toga rezultat inicijalnog testa ne treba posmatrati kao prvu ocenu u novoj školskoj godini, već kao početnu tačku za dalje učenje.
Šta je inicijalno procenjivanje?
Prema članu 10 Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, nastavnik na početku školske godine procenjuje prethodna postignuća učenika u okviru određene oblasti ili teme koja je značajna za predmet u toj školskoj godini.
Dobar inicijalni test ne bi trebalo da bude nasumičan skup zadataka iz prethodnog razreda niti „kontrolni bez ocene”. Njime bi trebalo proveriti upravo ona prethodno stečena znanja i veštine koje su važne za uspešno savladavanje gradiva koje učenika očekuje.
Na primer, nastavniku matematike nije dovoljno da zna samo koliko je zadataka učenik tačno rešio. Mnogo je korisnije da utvrdi iz kojih oblasti učenik ima stabilno predznanje, a gde postoje praznine koje mogu otežati razumevanje novog gradiva.
Kada se rade inicijalni testovi i da li se ocenjuju?
Inicijalno procenjivanje sprovodi se na početku školske godine, po pravilu do kraja treće nedelje od njenog početka.
Inicijalno procenjivanje najavljuje se učenicima tri radna dana unapred i ne ubraja se u planirani broj pisanih provera.
To ima pedagoškog smisla: nastavniku je informacija o predznanju učenika najkorisnija upravo pre nego što se ozbiljnije započne sa novim gradivom.
Inicijalni testovi se ne ocenjuju. Ovo je verovatno najvažnija informacija i za učenike i za roditelje. Rezultat se evidentira u pedagoškoj dokumentaciji i koristi za planiranje rada nastavnika i dalje praćenje napredovanja učenika.
Rezultat inicijalnog testa nije kraj procene – već početak planiranja nastave
Jedna od najčešćih grešaka je da se rezultat inicijalnog testa svede na procenat „Učenik je uradio 72% testa.”
Sam taj broj nastavniku zapravo govori veoma malo.
Zamislimo dva učenika koja su na inicijalnom testu iz matematike ostvarila po 70%.
Njihovo znanje ne mora biti isto. Prvi učenik možda odlično poznaje računske operacije, ali ima poteškoće sa geometrijom. Drugi možda uspešno rešava geometrijske zadatke, ali pravi greške pri radu sa razlomcima.
Isti procenat – potpuno različite obrazovne potrebe.
Zato kvalitetna analiza inicijalnog testa podrazumeva da nastavnik pogleda koje ishode, oblasti i tipove zadataka učenici uspešno savladavaju, a gde postoje teškoće.
Iz kojih predmeta se rade inicijalni testovi?
Inicijalno procenjivanje nije ograničeno samo na matematiku i srpski jezik.
Inicijalno procenjivanje može sprovoditi u okviru različitih nastavnih predmeta, u skladu sa njihovom prirodom, programom nastave i učenja i znanjima koja su učenicima potrebna za dalji rad.
Posebno je korisno kod predmeta kod kojih se znanje izrazito nadograđuje iz godine u godinu.
Šta rezultat inicijalnog testa može da kaže roditelju?
Iako je inicijalno procenjivanje prvenstveno nastavnički alat za planiranje rada, kvalitetno osmišljen test može biti veoma koristan i roditelju.
Može pomoći da se uoči:
- koje je gradivo iz prethodnog perioda dete dobro usvojilo;
- u kojim oblastima postoji nesigurnost;
- da li su u pitanju pojedinačne greške ili šire praznine u znanju;
- koje oblasti bi trebalo obnoviti;
- da li je učeniku potrebna dodatna podrška.
Ali rezultat treba pravilno tumačiti.
Šta roditelj NE treba da radi sa rezultatom inicijalnog testa?
Pre svega, ne treba pretvarati procenat uspešnosti u školsku ocenu.
Ako je dete tačno rešilo, na primer, 55% zadataka, to samo po sebi ne znači: „Ovo je za trojku.”
Inicijalni test nije napravljen sa tom svrhom, niti se prema Pravilniku ocenjuje.
Mnogo korisnije pitanje je: Koje zadatke dete nije umelo da reši – i zašto?
Nije isto ako učenik napravi nekoliko računskih grešaka u oblastima koje razume i ako ne razume osnovni koncept na koji će se novo gradivo direktno nadovezati. Takođe, lošiji rezultat inicijalnog testa nije razlog za paniku.
Tokom letnjeg raspusta sasvim je očekivano da deo znanja koje učenik neko vreme nije koristio bude manje dostupan. Upravo zato rezultat treba koristiti kao smernicu šta je potrebno obnoviti, a ne kao etiketu koliko je dete „dobar“ ili „loš“ učenik.
Besplatni inicijalni testovi iz matematike i srpskog jezika
U Školi MaRS pripremili smo besplatne inicijalne testove iz matematike i srpskog jezika i književnosti za učenike 5, 6, 7. i 8. razreda osnovne škole.
Testovi su namenjeni proveri prethodno stečenih znanja i mogu poslužiti kao početna smernica za utvrđivanje oblasti koje je učenik uspešno savladao, ali i onih kojima je potrebno posvetiti dodatnu pažnju.
Ne savetujemo da rezultat posmatrate samo kroz broj bodova ili procenat uspešnosti. Pogledajte gde dete greši, koje oblasti razume i koje sadržaje bi trebalo obnoviti pre nego što se na njih nadogradi novo gradivo.
Želite da proverite trenutno znanje deteta?
Preuzmite besplatne inicijalne testove za 5, 6, 7. i 8. razred iz matematike i srpskog jezika i književnosti.
