Najčešća pitanja roditelja o maloj maturi – 10 odgovora na najvažnije dileme
Priprema za malu maturu nosi mnogo pitanja i nedoumica. Roditelji žele sigurnost, informacije i jasan plan. Zato smo na jednom mestu sakupili najčešća pitanja i dali odgovore koji će vam pomoći da bolje razumete proces pripreme i upisa u srednju školu.
1. Kada treba krenuti sa pripremom za malu maturu?
Na ovo pitanje nema univerzalnog odgovora jer sve zavisi od deteta, njegovog predznanja i načina rada u samoj školi. Ono što je važno naglasiti jeste da pripreme treba da budu sistematične i prilagođene nivou znanja.
U našoj školi postoje dva programa:
Od januara – kreće se od osnova i ovaj termin je dovoljan za skoro 90% učenika koji imaju prosečno ili solidno znanje iz prethodnih razreda. Dakle, iako startuje od drugog polugodišta, program je osmišljen tako da učenici stignu da obnove sve potrebne temelje i sistematski se pripreme za malu maturu.
Od novembra – namenjen je učenicima koji imaju baš velike praznine u znanju, toliko da bez dodatne pomoći ne bi mogli da prate ni redovno gradivo osmog razreda. Ovaj program omogućava da se deca polako uvedu u tempo rada i nadoknade sve što im nedostaje.
Časovi se održavaju vikendom, po 2 sata po predmetu, u malim grupama od 3–6 učenika ili standardnim grupama od 9–13 učenika, što omogućava dovoljno pažnje za svakog učenika.
Važno je istaći da se ovo odnosi na naš program, jer se pokazalo da upravo ovakav pristup daje najbolje rezultate našim đacima. Postoji mnogo pripremnih nastava koje počinju od novembra za sve nivoe znanja, i to je verovatno dobro za njihov način rada. Zato je uvek preporuka da se roditelji detaljno upoznaju sa:
programom priprema,
trajanjem časova,
veličinom grupa,
kao i načinom predavanja.
Na taj način ćete najbolje proceniti šta odgovara vašem detetu.
2. Iz kojih knjiga se treba spremati za malu maturu?
Osnova pripreme za malu maturu su zvanične zbirke zadataka koje izdaje Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Pored njih, koriste se i udžbenici Ministarstva prosvete, kao i različiti dodatni materijali – radni listovi, probni testovi i zadaci prilagođeni nivou učenika.
U našoj školi svi učenici dobijaju sav potreban materijal i knjige na času, tako da roditelji ne moraju dodatno da brinu šta će dete koristiti za učenje. Dakle, redovno praćenje nastave i korišćenje udžbenika Ministarstva sasvim je dovoljno, uz ono što dete dobija kod nas.
Ipak, ono što posebno preporučujemo, za sve učenike koji se ne upišu kod nas u školicu, jeste naša e-knjiga za malu maturu. Ona sadrži sve na jednom mestu i prilagođena je upravo ovom ispitu. E-knjiga poseduje:
glasovna i video objašnjenja,
sažeto gradivo iz svih prethodnih razreda,
zadatke i primere za vežbu.
Zahvaljujući njoj, učenici ne moraju da čuvaju i koriste sve udžbenike iz osnovne škole – jedna knjiga menja sve to i potpuno je prilagođena pripremi za malu maturu.
Ove knjige su toliko jasne i kompletne da učenici, ukoliko su dovoljno samostalni i motivisani, mogu i sami da se pripreme za malu maturu.
3. Da li mora da se popuni cela lista želja?
Ne mora, ali se to svakako preporučuje. Ako se popuni samo nekoliko želja, dete rizikuje da ostane neraspoređeno ukoliko ne upadne u nijednu od njih. Kada je lista puna, veće su šanse da dete ipak završi u školi koja mu odgovara.
Pravilo je da se škole upisuju redosledom po prioritetu, od one koju dete najviše želi, pa naniže. Zato je važno da se zajedno sa detetom dobro razmotre sve opcije i realno sagleda broj osvojenih poena.
4. Ako moje dete ima 95 poena, a neko drugi 92 – da li prednost ima više poena ili mesto na listi želja?
Dete sa više poena uvek ima prednost u okviru iste želje. Sistem funkcioniše tako da se najpre gleda prva želja svakog učenika. Ako dete sa 95 poena nije upisano u svoju prvu želju (jer je konkurencija još jača), odmah se razmatra njegova druga želja. Ako na toj listi postoji slobodno mesto, dete sa 95 poena će imati prednost nad onim koje je tu školu stavilo kao prvu želju, ali ima manje poena (92).
Drugim rečima:
Redosled želja je važan, jer sistem prvo pokušava da upiše dete u školu koju je stavilo na prvo mesto.
Ali kada se više učenika prijavi za istu školu (bez obzira da li im je ona prva, druga ili peta želja), presudni su bodovi – više poena znači veću šansu za upis.
Zato je važno pažljivo popuniti listu želja i staviti realne opcije u skladu sa očekivanim brojem bodova.
5. Kako deca balansiraju pripreme sa školskim obavezama?
Naš program je pažljivo napravljen tako da ne opterećuje dodatno učenike. Časovi se održavaju vikendom, pa ne remete redovne obaveze. Domaći zadaci su umereni – služe kao vežba i kontinuitet, a ne kao dodatni pritisak.
Roditelji često primećuju da pripreme zapravo pomažu deci da budu organizovanija, jer nauče da rasporede vreme i obaveze. Na taj način pripreme ne oduzimaju previše vremena, već ga čine produktivnijim.
6. Koliko bodova je potrebno za upis u određene škole?
Prag za upis se menja svake godine i zavisi od broja prijavljenih učenika. Gimnazije i IT smerovi uglavnom zahtevaju veći broj bodova, dok stručne škole imaju nešto niži prag.
Podaci koje navodimo su informativnog karaktera, na osnovu prethodnih godina i pitanja roditelja koja najčešće dobijamo. Za zvanične brojke uvek proverite aktuelne upisne liste Ministarstva prosvete.
Na primer:
Treća beogradska obično traže 92-96 bodova.
- Prva beogradska gimnazija obično je prag oko 90 poena.
- Četrnaesta beogradska gimnazija obično traže 90-93 bodova.
- Peta beogradska gimnazija obično je pag oko 90-93 poena.
- Četvrta beogradska gimnazija prag se kreće oko 89–92 bodova.
Gimnazija „Sveti Sava“ prag se kreće oko 88–90 bodova.
- Deveta gimnazija obično je prag oko 90-94 poena.
- Deseta gimnazija obično je potrebno 92-95 poena.
Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“ (IT smer) traži među najvišim brojem bodova, često preko 90.
Medicinska škola prag je obično oko 80-88 bodova u zavisnosti od smera.
Ekonomska škola prag se kreće niže, oko 75–80 bodova.
- Farmaceutsko-fizioterapeustska škola obično se kreće od 75-87 zavisi od smera.
Važno je imati u vidu da broj bodova zavisi od generacije, ako više učenika konkuriše za istu školu, prag raste.
7. Koje su najčešće srednje škole za koje se učenici odlučuju i koja je vaša preporuka?
Roditelji često pitaju koje škole naši učenici najčešće upisuju i koju školu mi preporučujemo. Na osnovu prethodnih generacija, najčešći izbor su:
Gimnazije: Treća, Četvrta, Četrnaesta i „Sveti Sava“. Ove škole važe za veoma tražene, a pragovi za upis su tradicionalno visoki. Učenici se za njih odlučuju jer žele široko obrazovanje koje im otvara mogućnost studiranja na različitim fakultetima.
Stručne škole: Medicinska i Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“. Ove škole su među najpopularnijim stručnim opcijama, jer daju jasan smer i praktična znanja, a ujedno pružaju i dobre šanse za nastavak školovanja.
Naša preporuka uvek zavisi od interesovanja deteta:
Ako dete voli prirodne nauke, jezike ili društvene nauke gimnazija je odličan izbor jer daje široko znanje i mogućnost da kasnije odabere bilo koji fakultet.
Ako dete voli praktičan rad, tehniku ili zdravstvo onda stručne škole poput Medicinske ili „Tesle“ su fantastične opcije, jer nude specijalizovane smerove i jasnu karijernu perspektivu.
Važno je naglasiti da ne postoji univerzalno „najbolja“ škola, najbolja je ona koja najviše odgovara detetovim sklonostima i ambicijama.
8. Kako se računa broj poena za upis u srednju školu?
Iz škole (do 60 poena):
Sabira se prosečna ocena na kraju 6., 7. i 8. razreda, a zatim se taj zbir množi sa 4. Maksimum je 60 poena.Primer: proseci 4,50 + 4,75 + 4,60 = 13,85 × 4 = 55,40 poena.
Sa završnog ispita (do 40 poena):
Srpski/maternji jezik – do 14 poena
Matematika – do 14 poena
Izabrani predmet (biologija, geografija, istorija, fizika ili hemija) – do 12 poena
Poeni se dobijaju na osnovu broja tačnih odgovora (20 zadataka po testu), pomnoženih koeficijentom (srpski i matematika × 0,7; izborni predmet × 0,6).
Dodatni bodovi:
Osvojene nagrade na državnim i međunarodnim takmičenjima donose od 2 do 12 dodatnih bodova, u zavisnosti od plasmana.
Ukupno maksimalno: 100 poena (+ dodatni bodovi za takmičenja).
9. Da li pripreme za malu maturu pomažu i u redovnoj nastavi?
Da. Pripreme za malu maturu nisu korisne samo zbog završnog ispita ,one značajno pomažu i u redovnoj nastavi. Učenici kroz pripreme:
obnavljaju gradivo iz prethodnih razreda, što im olakšava praćenje novih lekcija,
uvežbavaju zadatke na način koji razvija sigurnost i samopouzdanje,
dobijaju priliku da pitaju sve što im u školi nije bilo jasno,
razvijaju radne navike i bolje organizuju vreme.
Roditelji često primećuju da deca koja pohađaju pripreme imaju bolje ocene, više samopouzdanja na času i lakše izlaze na kontrolne i pismene zadatke. Dakle, pripreme nisu samo „učenje za test“, već investicija u znanje koje ostaje i posle male mature.
10. Najčešća pitanja koja se tiču konkretno naše škole
Roditelji nas često pitaju kako konkretno izgleda rad u našoj školi priprema za malu maturu, od domaćih zadataka, preko načina praćenja, do uspešnosti naših učenika. Evo najvažnijih informacija:
Domaći zadaci – deo su procesa, ali su umereni i prilagođeni. Njihova svrha nije dodatno opterećenje, već kontinuitet i učvršćivanje gradiva između časova.
Praćenje napretka – organizujemo mesečna testiranja kao i kratke provere znanja a u junu radimo simulacije prijemnog ispita. Na taj način učenici odlaze na malu maturu sigurni i bez treme, jer im je ceo proces već poznat. Roditelji redovno dobijaju izveštaje i preporuke, pa u svakom trenutku imaju jasnu sliku gde dete stoji.
Propušteni časovi – ako učenik izostane, učenik ima Viber grupu sa nastavnikom tako da dobije sav materijal koji je predjen tog dana.
Kada je najbolje da dete krene sa pripremama?
Na ovo pitanje smo već dali detaljan odgovor – ukratko, za skoro 90% učenika sasvim je dovoljan start od januara, a program od novembra je rezervisan za one sa većim prazninama u znanju.Da li se rade predavanja ili samo testovi i zadaci?
Program se sastoji od predavanja, ali svako predavanje je praćeno vežbama zadataka i domaćim radom. Dakle, ne radi se samo test-tehnika, već se obnavlja gradivo, objašnjavaju ključni pojmovi i odmah primenjuju kroz zadatke.Ko su predavači?
Naši profesori imaju dugogodišnje iskustvo i metodologiju prilagođenu deci. Znaju tipične greške koje učenici prave i umeju da objašnjenja prilagode tako da budu jasna i razumljiva.Kakva je uspešnost učenika?
Prema našoj statistici, čak 92% učenika upiše svoju prvu želju. To je najbolji pokazatelj da naš način rada donosi rezultate.
Mala matura je važna prekretnica u životu učenika, ali ne mora da bude stresna. Uz dobru pripremu, podršku roditelja i pravilan plan, dete može da upiše školu koja mu najviše odgovara.
Prijavite dete na pripreme i obezbedite mu sigurnost i uspeh na završnom ispitu.
